Izvođenje radova hidroizolacije

Projektovanje i izvođenje svih vrsta hidroizolacija

1.1 Ravni prohodni i neprohodni krovovi

Hidroizolacija ravnih prohodnih i neprohodnih krovova uključuje:

1. Izrada parne brane

• Postavljanje slobodno položene folije sa lepljenim preklopima
• Izrada samolepljivih bitumenskih parnih brana
• Varenje bitumenskih traka sa AL uloškom
• Izrada parne brane epoksidnim premazom

2. Stišljivo slaganje sloja termoizolacije EPS (stiropor), XPS (stirodur), kamena vuna, PIR paneli

3. Izrada završne hidroizolacije:

• Varenje sintetičkih membrana (PVC, TPO, FPO, SGMA, REPANOL).
• Varenje bitumenskih traka.
• Nanošenje tečnih membrana (poliuretan, akril…)

4. Izrada zaštite cementne košuljice (sloja za pad) polimercementnim premazima, pre lepljenja ili postavljanja na distancere završnog popločanja (keramika, kamen)

5. Postavljanja zaštitnih slojeva preko hidroizolacije i balasta (hodne staze, šljunak, ploče na pesku, ploče na distancerima)

1.2 Neprohodni krovovi (ravan krov)

Neprohodni krovovi su najčešće ravnog oblika i imaju hidroizolacioni pokrivač koji je ili izložen i vidljiv, ili zaštićen i opterećen šljunkom ili drugim materijalom. U tehničkom smislu, krovove s izloženim hidroizolacionim pokrivačem nazivamo izloženim neprohodnim ravnim krovovima, a one s hidroizolacionim pokrivačem zaštićenim i opterećenim nazivamo zaštićenim ili balastnim neprohodnim ravnim krovovima. Svi navedeni tipovi krovova služe isključivo za zaštitu objekta od atmosferskih uticaja i nisu namenjeni za korišćenje ili redovnu upotrebu, već se koriste samo u servisne svrhe krova.

1.3 Neprohodni izloženi krovovi (ravan krov)

Izloženi ravni krovovi koji nisu namijenjeni za hodanje, su vrlo popularni u arhitekturi i često se koriste kao idealno rešenje za velike krovne površine. Ovaj tip krova posebno je opravdan za veće konstrukcije koje ne mogu podneti dodatna opterećenja. Ravni neprohodni krovovi sa hidroizolacionim slojem koji je izložen, su ekonomična i tehnički ispravna rešenja, posebno za velike objekte kao što su sportski stadioni, trgovački i proizvodni centri, aerodromi i sajamski kompleksi. Naravno, ovaj tip krova se može primeniti i na manjim objektima, kao što su individualne kuće ili stambene zgrade.

Hidroizolacioni sloj na izloženim neprohodnim ravnim krovovima samostalno preuzima ulogu zaštite objekta od nepovoljnih atmosferskih uticaja. Zbog toga se hidroizolacione membrane za ovaj tip krova često biraju kao najbolje i najoptimalnije rešenje.

U praksi se pokazalo da su PVC, TPO i FPO završne krovne membrane, kao i bitumenske membrane, vrlo dobre opcije za hidroizolaciju ovog tipa krova. Međutim, zbog svoje primenjivosti, jednostavnosti ugradnje, dugotrajnosti i estetske vrednosti, prednost se ipak daje PVC, TPO ili FPO izloženim krovnim membranama. Ove hidroizolacione membrane su naša preporuka za ovaj tip krova.

Hidroizolacione krovne membrane koje se koriste za ovaj tip krova, moraju biti posebno dizajnirane, testirane i otporne na različite agresivne uslove kao što su UV zraci, vetar, hemikalije, ekstremne temperature i mehanička opterećenja.

GLAVNE ODLIKE IZLOŽENIH KROVOVA (PVC, TPO I FPO)

• Postoji mogućnost instalacije na različitim vrstama temelja (AB konstrukcija, limena nosiva konstrukcija, drvena konstrukcija itd.)
• Predstavlja optimalno rešenje za nove industrijske, sportske i velike infrastrukturne objekte, kao i za zamenu ili sanaciju postojećih krovova
• Brza, jednostavna i ekonomična ugradnja
• Niska težina krovnog pokrivača – membrana (približno 3 kg/m²)
• Produžen vek trajanja hidroizolacionog pokrivača sa ispravnim održavanjem (više od 30 godina)
• Pozitivan estetski učinak
• Prikladna membrana za rad i primenu standardnih debljina 1,2 mm; 1,5 mm i 2 mm
• Visoka propusnost pare za celi krov
• Mogućnost izrade raznih vrsta krovova u smislu zakrivljenosti krovnih površina, malih i velikih kosina, krovova sa mnogo detalja i prodora, pa čak i vertikalnih krovnih površina itd.
• Različiti izbori boja krovnog pokrivača
• Mogućnost instalacije u različitim i neočekivanim vremenskim uslovima
• Potpuno uklanjanje rizika od prodiranja kiše i snega, kao i naglih udara vetra
• Mogućnost parcijalne sanacije

1.4 NEPROHODNI KROVOVI SA BALASTOM (ŠLJUNKOM)

Balastni krov s prirodnim šljunkom ima istu konstrukciju kao i izloženi ravni krov, ali sa slojem šljunka. Koriste se kod manjih krovova s AB konstrukcijom.

Balastni krovni sistem čine:

•  AB konstrukcija u padu,
•  parna brana,
•  termička izolacija,
•  polipropilenski geotekstil,
•  PVC ili TPO ili FPO krovna membrana,
•  zaštitno-drenažni sloj, te krovni šljunak.

Preporučuje se da krovni padovi budu minimalno 1,5% prema slivnoj ravni, a kao termičku izolaciju preporučuje se vodonepropusna struktura – ekstrudirani polistiren XPS ili poliuretanski peneli PIR. Balastne krovne membrane trebaju biti vrhunske kvalitete i otporne na vremenske uticaje. Zaštitni i drenažni sloj služi kao mehanička zaštita hidroizolacionih membrana i omogućava brzo dreniranje vode. Krovni šljunak treba biti zaobljenih ivica, granulacije 16-32 mm i bez sitnih čestica. U prošlosti su balastni krovovi imali prednost nad krovovima sa izloženom hidroizolacionom membranom, ali danas se koriste uglavnom iz estetskih razloga ili zbog ekstremno jakih udara vetra. Balastni i izloženi ravni krovni sistemi su tehnički opravdani, dugoročni i ekonomski povoljni.

1.5 PROHODNI KROVOVI

Kada govorimo o prohodnim krovovima, mislimo na krovne pozicije koje služe kao primarna konstrukcija objekta za zaštitu od upotrebnih fizičkih oštećenja i štetnih atmosferskih uslova.

Arhitektonski, prohodni krovovi su važni jer predstavljaju najviši deo objekta ili pojedinih njegovih delova. Osim što pružaju zaštitu, prohodni krovovi se takođe koriste kao korisne spoljne površine za različite namene poput prolaza, igrališta, mesta za rekreaciju i zabavu, parkinga.

Prohodni krovovi se sastoje od donjeg dela u kome se nalazi hidroizolacioni system, i gornjeg sloja koji je izložen i treba da ima karakteristike koje odgovaraju njegovoj nameni.

Kamene ili keramičke pločice, deking sistemi, betonske ploče, kao i asfalt, epoksid ili ferobeton.

2.1 terasa i balkona, bazena i kupatila

Hidroizolacija bazena, kupatila, terasa i balkona uključuje:

• Izravnavanje podloge (beton, malter, cementna košuljica) reparaturnim malterima
• Priprema i hidroizolaciona obrada prodora (slivnici, cevi, prodori raznih instalacija)
• Ugradnja ugaonih traka na spojevima pod-zid i zid-zid u zoni izvođenja hidroizolacije.
• Izrada hidroizolacije
• Varenje PVC,tpo ili fpo Membrane /na terasama/
• Izrada Polimer-cementne hidroizolacije nanošenjem u dva sloja
• Izrada Poliuretanske Hidroizolacije nanošenjem u dva sloja sa utapanjem platna u svež prvi sloj i prethodnom ugradnjom epoxy prajmera

Hidroizolacioni sistemi terasa i balkona su važni delovi hidroizolacije građevine. Nedostaci hidroizolacionog sistema na ovim područjima mogu uzrokovati vlažnost i procurivanje u unutrašnjost objekta kao i narušiti funkcionalnost i estetiku fasade. Pri hidroizolaciji terasa i balkona, važno je pravilno povezivanje slojeva sa otvorima, i konstruktivnim zidom (česta greška je izvođenje vertikalne hidroizolacije terasa preko već izvedene fasade) izvođenjem hidroizolacije na zid do visine 20 cm iznad popločanja.

Razlika u hidroizolacionom sistemu između terasa i balkona je u parapetu, koji se nalazi kod terasa. Balkoni obično nemaju obodni zid kao ograničenje. Za odvodnju vode sa balkona, konstrukcija se naginje prema spolja kako bi se omogućilo slobodno oticanje vode, preko metalne okapnice, u poseban olučni sistem. Odvodnja na terasama se rešava tačkastim i linijskim slivnicima ili linijskim kanalicama.

Krovne terase ispod kojih je grejani prostor sa aspekta hidro i termo izolacije predstavljaju ravne krovove objekta i spadaju u prohodne ravne krovove. Ove krovne terase se izvode po rasporedu slojeva identično kao prohodni ravni krovovi jer zahtevaju termičku izolaciju i parnu branu, dok na balkonima i terasama ispod kojih nije grejani prostor to nije neophodno.

Primer hidroizolacionog sistema balkona i terasa:
• AB ploča,
• sekundarna hidroizolacija,
• cementna košuljica u padu min. 1,5% prema spolja,
• primarna hidroizolacija,
• kameno ili keramičko popločanje,
• specijalni obodni lim sa obodnim olučnim odvodnim kanalima.

Primer hidroizolacionog sistema krovnih terasa:
• AB ploča,
• parna brana i sekundarna hidroizolacija,
• termo izolacija (kada se ispod terase nalazi zatvoreni ili grejani proctor),
• cementna košuljica u padu 1,5% min. debljine 4 cm, odvojena od termo izolacije PE folijom,
• primarna hidroizolacija,
• prilagodljivi distanceri ili lepak za kamen/keramiku/deking.

3.1 Temelja i podrumskih prostorija

Hidroizolacija temelja i zidova podzemnih etaža uključuje:

• Sika proof sistem hidroizolacije
• PVC, TPO ili FPO membrane
• Hidroizolacioni penetracioni premaz
• Polimercementne hidroizolacije
• Postavljanje bentonitne membrane (na glinenoj bazi) prilikom betoniranja ploče ili zidova pod zemljom
• Varenje bitumenskih traka
• Mazanje bitumenskih premaza i emulzija
• Postavljanje raznih vrsta zaštita podzemne hidroizolacije (geotekstil, čepasta membrana).
• Ugradnja drenažnog sloja i perforirane drenažne cevi
• Injektiranje zidova ispod zemlje i iznad zemlje (sa unutrašnje ili spoljne strane) specijalnim gelovima
• Presecanje kapilarne vlage zidova iznad zemlje, injektiranjem specijalnim gelovima
• Premazivanje plafona, podova, zidova obuhvaćenim kondenzacionom vlagom gde se javlja buđ i plesan, termoizolacionim premazom.

Hidroizolacija temelja i podruma je važan proces u gradnji objekata koji ima za cilj sprečavanje prodora vlage u unutrašnje prostorije i očuvanje kvaliteta i dugovečnosti građevine. Ovaj proces se generalno može izvoditi sa spoljne ili unutrašnje strane objekta, u zavisnosti od specifičnih uslova gradnje i potreba klijenta. Izvođenjem hidroizolacije sa spoljne strane objekta zaštićuju se i konstrukcija objekta i unutrašnji prostor, jer se podzemni delovi objekta u potpunosti oblače hidroizolacijom. Izvođenjem hidroizolacije sa unutrašnje strane objekta zaštita konstrukcije objekta je samo delimična.

Kada se hidroizolacija izvodi spolja, postavlja se vodonepropusni sloj na spoljnu stranu temelja i zidova podruma kako bi se sprečilo prodor vlage ili vode iz zemlje u objekat. Ovaj sloj može biti izrađen od različitih materijala, uključujući bitumenske membrane, polimerne membrane, bentonitne membrane ili poliuretanske mase.

Kod hidroizolacije iznutra, postavljanje vodonepropusnog sloja se vrši na unutrašnjoj strani zidova podruma. Ovaj postupak je pogodniji za objekte koji su već izgrađeni, jer ne zahteva kopanje oko objekta i zamenu zemlje sa drenažnim materijalom. Unutrašnja hidroizolacija se često izvodi sa pomoću hidroizolacionih premaza, u vidu penetrata ili polimercementa.

Koja vrsta hidroizolacije se izvodi zavisi od različitih faktora, kao što su klimatski uslovi, vrsta tla, nivo i vrsta podzemnih voda, nagib terena, tip objekta i dr. Stoga, stručni savet i pomoć od strane građevinskog inženjera je važna kako bi se utvrdila najbolja opcija za hidroizolaciju temelja i podruma.

4.1 žardinjera i zelenih krovova

U ovom slučaju, pojam žardinjere se odnosi na prostore u gradnji objekata koje želimo popuniti zemljanim slojevima i drugim potrebnim sastojcima da bi u njima sadili razne biljke – od cveća do velikih stabala. Arhitektura koja uključuje planiranje životnog prostora sa dodatkom zelenila, predstavlja izazove i trajne vrednosti. Ako je taj vrt na terasi ili krovu funkcionalan, bezbedan i jednostavan za održavanje, to znači da smo na pravom putu.

Pokriveni biljem, zeleni krovovi su područja koja se nalaze iznad građevina ili druge strukture, odvojeni od tla. Ova rješenja predstavljaju odličan način da se stvori ravnoteža između prirode i čovekovog životnog prostora u gradovima sa velikom gustinom stanovništva. Ne samo da zeleni krovovi unapređuju estetski izgled građevina i krovova, već donose brojne prednosti u ekološkom, ekonomskom, estetskom, sociološkom i psihološkom smislu.

Ako želimo uspešno stvoriti pogodne uslove za rast i razvoj biljaka na objektima iznad zemlje, moramo poznavati prirodne procese rasta biljaka i biti blizu njih pri donošenju odluka o rešenjima. Osim toga, takođe moramo pažljivo razmatrati tehničke i tehnološke aspekte gradnje zelenih krovova, žardinjera. Bez poštovanja tih zakona, naši snovi o lepoj terasi sa zelenilom mogu postati noćna mora.

U ovom tekstu ćemo obraditi jedan tip žardinjera sa svim tehničkim detaljima koji se smatraju intenzivnim zelenim krovovima. Ovakve žardinjere su pogodne za sadnju različitih biljaka i cvetova, uključujući i stabla.

Glavne tehničke karakteristike ovakvog sistema su: nosiva konstrukcija koja je najčešće izrađena od armiranog betona, a u nekim slučajevima se može koristiti čelik, drvo itd.

• preko AB konstrukcije izvodi se sekundarna hidroizolacija kao zaštita konstrukcije,
• termo izolacija (kada se ispod terase nalazi zatvoreni ili grejani prostor)
• cementna košuljica u padu od 2,5-4%, minimalne debljine 4 cm, odvojena od termo izolacije PE folijom,
• primarna hidroizolacija koja ne mora biti UV otporna ali mora biti otporna na koren biljaka (tečni poliuretan sa upotrebom platna,toplo prskana poliurea, sintetička membrana …),
• zaštita hidroizolacije, drenažna ili drenažno-akumulaciona folija,
• ispuna žardinjere se vrši humusom ili supstratom čiji se sastav definiše na osnovu potreba rastinja. U zavisnosti od specifičnosti planiranog rastinja moguće je ispuniti deo zapremine XPS-om, kamenom vunom, drenažnim kamenom isl.
• nakon sadnje rastinja humus se površinski prekriva oblutkom, ukrasnim kamenom ili korom drveta čime se sprečava razasipanje humusa van žardinjere tokom padavina i prljanje okolnog prostora

Čime se sve, i na koji način bavimo možete pogledati ovde.

Usluge izvođenja radova termoizolacije možete pogledati ovde.