EPOKSID

EPOKSID kao hidroizolaciono rešenje

Epoksid je još jedan popularan materijal za hidroizolaciju. Epoksidni premazi su poznati po svojoj trajnosti i izuzetnoj otpornosti na abraziju, hemikalije i vodu. Kada se pravilno primene, epoksidni premazi mogu pružiti dugotrajnu hidroizolaciju za širok spektar površina i objekata.

Epoksidni premazi se sastoje od dve komponente: smole i učvršćivača ili katalizatora. Ove dve komponente se mešaju zajedno pre nanošenja na površinu. Kada epoksidni premaz očvrsne, formira se trajni i čvrsti sloj. Epoksidni premazi takođe mogu doći u različitim bojama i debljinama, u zavisnosti od specifičnih potreba projekta.

Kao hidroizolaciono rešenje, epoksidni premazi se mogu koristiti na različitim površinama, uključujući beton, metal, drvo, keramiku i drugo. Oni se obično nanose u dva sloja, pri čemu se prvi sloj nanosi na čistu i suvu površinu, a drugi sloj nakon što se prvi sloj osuši. Kada se koristi kao hidroizolacija, epoksidni premazi pružaju izuzetnu zaštitu od vlage, sprečavajući prodiranje vode u unutrašnjost objekta.

Epoksidni premazi

Epoksidni premazi su takođe popularni u industrijskim i komercijalnim postrojenjima zbog svoje izuzetne izdržljivosti i otpornosti na habanje. Oni se često koriste na podovima i zidovima industrijskih postrojenja, kao i u skladištima, garažama i drugim sličnim objektima.

Ukratko, epoksidni premazi su odlično hidroizolaciono rešenje za različite površine i objekte. Njihova trajnost, otpornost na abraziju i hemikalije, kao i jednostavnost primene čine ih popularnim izborom za mnoge industrijske i komercijalne projekte.

Za izvođenje hidroizolacionog sistema epoksidnih podova potrebno je primeniti sledeće slojeve:

Primer:

Priprema podloge – pre početka izvođenja hidroizolacionog sistema, potrebno je podlogu pripremiti na adekvatan način, što podrazumeva njeno čišćenje, brušenje i nivelisanje.
Nanošenje prvog sloja epoksidne smese – nakon pripreme podloge, nanosi se prvi sloj epoksidne smese. Ovaj sloj služi za vezivanje epoksidne smese sa podlogom i ima funkciju penetracije, odnosno prodora u površinu, može biti ujedno i vlagoblokator.
Nanošenje drugog sloja epoksidne smese – nakon sušenja prvog sloja, nanosi se drugi sloj epoksidne smese. Ovaj sloj ima funkciju zaptivanja i hidroizolacije, pa je važno da se nanese u dovoljnoj debljini, kako bi se obezbedila optimalna zaštita od vode i vlage.
Nanošenje završnog sloja – nakon sušenja drugog sloja, nanosi se završni sloj epoksidne smese koji ima dekorativnu funkciju i može se birati u različitim bojama i uzorcima.
Zaštita površine – nakon nanošenja završnog sloja, površina se može dodatno zaštititi nanosom posebnih sredstava, kao što su lakovi, voskovi ili drugi premazi, u zavisnosti od specifičnih zahteva projekta.
Hidroizolacioni sistem epoksidnih podova može biti izuzetno efikasan u sprečavanju prodora vode i vlage.

1.1 Betonski pod (Ferobeton)

Ferobeton je ustvari betonska ploča koja se u završnoj obradi posipa i utrljava mašinski. Kada betonska ploča počne da se suši, pomoću takozvanih helikoptera (mašina za utrljavanje) se uglačava beton. Nakon ovoga, podloga se posipa agregatima koji će pojačati čvrstoću betona. Posipa se oko 4 kilograma materijala po m2 površine, a postoje tri vrste agregata: na bazi kvarca, korunda i metalnih opiljaka. Ovakav posip može biti u boji. Nakon posipanja, ponovo se podloga pređe mašinama koje ugrađuju posip i uglačavaju podlogu do sjaja. Potom se radi impregnacija površine uz pomoć koje se sprečava pojava mikropukotina, u obliku paukove mreže na površini betonskog poda.

Veoma važan korak je da se nakon ovih radova iseku dilatacije na oko 20m2 koje se nakon sušenja zapunjavaju trajno elastičnim gitom. Ovako se dobija zaglađen beton koji je vrlo otporan i pojavljuje se često kao završni sloj u garažama javnog karaktera.

Većina industrijskih podova, čak 60%, urađena je u ovom materijalu. Razlog tome su odlične karakteristike ali i niska cena. Ferobeton važi za najjeftiniji industrijski pod. Iako pretežno primenjivan kao završni sloj industrijskih podova, sve češće se ovaj materijal sreće i u mnogim poslovnim i komercijalnim objektima.

Najčešće je zastupljen u industrijskim halama, pri magacinskim podovima, distributivnim centrima, garažama, megamarketima i salonima, kao i na mnogim benzinskim pumpama i servisima.

Prednost ovog materijala je velika otpornost na habanje, velika pritisna čvrstoća, trpi fizička i mehanička opterećenja.

EPOKSIDNI I POLIURETANSKI PODOVI

Poliuretanski podovi su razvrstani u nekoliko kategorija:

Samorazlivajući podovi, koji su obično debljine 2-3mm
Protivklizni podovi, koji su debljine 3-4mm
Podovi koji su izdržljivi prema ekstremnim hemijskim i termičkim opterećenjima.

2.1 Poliuretanski podovi

Pliuretanski podovi su monolitni premazi koji su elastični, izuzetno čvrsti, otporni na vodu, habanje, grebanje i hemikalije. Oni su takođe zdravstveno neškodljivi i usklađeni sa HACCP standardima. Ovi podovi su idealni za primenu u halama, prehrambenoj industriji, magacinima, školama, bolnicama i svim drugim prostorima koji zahtevaju visok nivo čistoće i lako održavanje.

2.2 Epoksidni podovi – izrada i karakteristike

Epoksidni podovi se razlikuju od ferobetona po tome što se izrađuju na već postojećoj i odležaloj cementnoj podlozi ili košuljici. Bitno je da podloga bude cementna i izolovana od vlage. Stoga, hidroizolacija je ključna kako vlaga ne bi kapilarno prodrla u beton, jer bi u suprotnom epoksidni sloj pukao. Vlažnost u podlozi ne bi trebalo da prelazi 3%, što se proverava vlagomerom.

2.3. Antistatički podovi

Antistatički podovi se koriste u prostorijama gde se javlja statički elektricitet. Oni se primenjuju u računarskim centrima, poštama, operacionim salama, farbarama, lakirnicama, proizvodnim postrojenjima i skladištima eksplozivnih i zapaljivih materijala i drugim sličnim prostorima. Antistatički podovi se koriste kako bi se kontinuirano izbeglo stvaranje statičkog elektriciteta.

Postupak izrade epoksidnih podova:

Priprema podloge – Betonska podloga se obrađuje mašinama sa rotacionim diskom i dijamantskim alatom kako bi se uklonile nečistoće i slabiji delovi. Podloga se očisti i usisa industrijskim usisivačem, a sva oštećenja se popunjavaju reparacionom masom na bazi epoksida.
Nanos prajmera – Nakon pripreme podloge nanosi se epoksidni prajmer pomoću valjka.
Posipanje kvarcnog peska – Nakon nanošenja prajmera, cela površina se posipa kvarcnim peskom, kako bi se postigla hrapavost površine i kako bi se sprečilo proklizavanje vozila. Sutradan se višak kvarcnog peska pokupi industrijskim usisivačem.
Nanošenje epoksidne smole – Epoksidna smola se nanosi u dva sloja uz pomoć valjka ili gleterice. Ova dva završna sloja mogu biti u boji, dok je prajmer koji se prvo nanosi, providan. Epoksidni premaz stvara pod debljine 1 do 1,5 mm.
Samorazlivajući podovi – Za garaže sa velikim frekvencijama saobraćaja nanose se deblji slojevi epoksida, obično debljine 2,5-3 mm. Ovaj završni sloj nanosi se nazubljenom gletericom i tretira se igličastim valjkom kako bi se izbacio sav vazduh iz podloge i kako bi se pod bolje rasporedio. Ovi deblji podovi se nazivaju samonivelišući ili samorazlivajući podovi.

Nedostatak novog epoksidnog poda na bazi smole je to što morate da izmestite sve stvari iz prostorije u kojoj se postavlja, jer se smola nanosi odjednom i nema mogućnosti za nastavljanje radova kasnije.

Poliuretanski sistemi i Epoksidne Smole

Epoksidni i poliuretanski podovi su dvokomponentni podni sistemi koji se formiraju spajanjem smole i učvršćivača. Ovi podovi čine čvrst i kompaktan sloj na cementnim podlogama i služe kao zaštita. Međutim, postoje značajne razlike između ove dve vrste podova.

Epoksidni podovi su kruti sistemi koji su veoma otporni na habanje i poseduju visoku mehaničku čvrstoću, tako da su naročito pogodni za industrijske objekte sa teškim opterećenjima poput magacinskih objekata, hala za proizvodnju i parking prostora.

Poliuretanski podovi, sa druge strane, su fleksibilni i elastični. Fleksibilni poliuretanski podovi se često koriste u industrijskim objektima sa lakšim opterećenjima i visokom frekvencijom pešačkog saobraćaja, kao što su čiste sobe, koridori i server sale. Noviji poliuretanski podni sistemi poseduju zaptivni sloj koji povećava otpornost na grebanje i habanje, tako da se mogu koristiti i u objektima sa teškim saobraćajem.

Elastični poliuretanski podovi su naročito pogodni za javne objekte kao što su škole, bolnice, teretane i fitnes sale, pošto imaju visok stepen komfora i umanjuju udarnu buku, a takođe imaju i antibakterijske osobine.